Završen je 1. krug nagradnog konkursa „Priče tvojih cipela“, gdje tražimo posebne priče cipela iz vašeg cipelarnika – cipele, koje vas vežu za neku specijalnu priliku ili podsjećaju na neki događaj.

Hvala svima koji su potražili taj specijalni par cipela i podijelili sa nama njihovu priču!

Od svih priča koje ste nam ispričali, posebno nas je oduševila priča gospođe Nataše:

Bilo mi je šest i po godina. Nalazila sam se u vrtiću Snježana. Obično odmah po dolasku, pravilo je bilo da u posebnoj prostoriji skinem jaknu i da se prezujem u zepe na čičak. Nakon toga bila bih potpuno slobodna. Sačekala bih malo da dođu ostala djeca, pa bi se jurili po glavnom hodniku i penjali na niski, crveni tobogan. Međutim, to jutro je bilo drugačije. Vaspitačice su nas odvele u drugu prostoriju. Tu su se nalazile klupe i stolice. Nije bilo prostora za igru i trčanje. Kad smo se smjestili, teta Maja je rekla: „Djeco, danas je Dan žena. Danas ćemo da pravimo čestitke mamama.“ Tog jutra 1997. godine prvi put sam naučila šta znači „Osmi mart“. Narednih godina, čestitke su bile lјepše, pokloni veći, ali suština je ostala ista. To je bio „njihov dan“. Praznik kada se očekuje da nešto pokloniš ženama oko sebe. To svakako nije bio moj dan.

I kad je prošlo punih dvadeset godina od vrtića, Dan žena jednako nisam smatrala svojim praznikom. „Slušaj me pažlјivo. Osmi mart mi ništa ne znači i nemoj slučajno da mi kupuješ nešto“, rekla sam otresito svom momku. Bio je to sedmi mart pretprošle godine. „Dobroo“, odgovorio je nezainteresovano. Idućeg jutra otišla sam na posao sa korpom bijelog cvijeća za moju šeficu i njenu saradnicu. Žene na poslu bile su oduševlјene cvijetnim aranžmanom. Počastile su me kafom na pauzi, a ja sam se ponovo osjećala kao djevojčica koja „slavi“ tuđi praznik.

Kad sam nakon posla došla do stana, nervozno preturajući po torbi u potrazi za klјučevima, vrata su se otvorila i tu je stajao moj momak. Vragolastog osmijeha na licu uz pogled pun lјubavi, uspio je da mi izmami smiješak, ali žureći da se izujem, nisam obratila pažnju. Spustivši pogled opazila sam kutiju u njegovim rukama. Učinilo mi se da vidim poznati logo Graceland.

Zastala sam i pogledala ga pravo u oči, kad je on konačno rekao „Ljubavi, sretan ti Osmi mart“ i predao mi kutiju. Otvorila sam poklopac i ugledala poznati model cipela. Bile su to cipele koje sam ranije gledala na zvaničnoj stranici Dajhmana. „Vidio sam prije nekoliko dana da si na Fejsu komentarisala neku objavu… Pitala si ih da li imaju tvoj broj cipela, pa sam otišao nakon posla da ih kupim…“, rekao je i polјubio me. Tako je jedan par cipela iz Dajhmana, učinio da Osmi mart prvi put u životu postane i moj praznik.

Dobitnice 1. kruga nagradnog konkursa su:

Nataša Protuđer
Emina Muminović
Ajlina Bijedić Korać
Miljana Milošević
Azra Agić

Čestitamo! Informacije o preuzimanju nagrada (poklon bon u iznosu 40 KM) poslat ćemo e-poštom.

Učestvuj i ti u 2. krugu našeg konkursa! Klik do konkursa: https://www.volimocipele.ba/nagradne-igre/price-cipela/